Za Ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je rekao: Najdraži mi je onaj brat koji kada ga vidim zagrli me, a kada nisam kod njega nađe mi razlog za moje odsustvo.

Najviše čega se bojim jeste da se već nalazimo u vremenu kada je rijedak slučaj da neko nađe makar jednog brata u ime Allaha,

te bude počašćen vezom istinskog bratstva koje je danas veoma rijetko. Kažem to, jer se bojim da je već došlo vrijeme koje je nagovijestio Poslanik sallallahu alejhi we sellem: ″Pred kraj dunjaluka će biti rijedak dirhem halal ili brat u kojeg ćeš imati povjerenja.″

Bojim se toga, i ako u dubini srca želim da ono što nagovještava hadis nije u našem vremenu, jer bi nam time bila uskraćena blagodat istinskog bratstva. Danas nam je od istinskog bratstva ostalo samo površinsko poznavanje, osmjeh te lijepo ophođenje prilikom razgovora, iako su susreti česti. Pročitao sam žalosne, ali istinite riječi imama Ibn el-Dževzija gdje kaže: ″Većina ljudi se danas poznaje, a među njima je vrlo malo pravih prijatelja, dok je istinsko bratstvo i međusobna iskrenost prošlost i tome se ne teži.″ Zatim je pojasnio razlog nestanka bratstva i iskrenosti pa je spomenuo da su ispravni prethodnici težili samo ahiretu, te su očistili svoje nijete, a druženja su im bila vjera, a ne dunjaluk, a danas je želja za dunjalukom preovladala ljudskim srcima.

Pogledaj dragi brate u riječi ovog imama koji je živio u šestom hidžretskom stoljeću, kada je imao ovaj stav o bratstvu, a šta tek reči za naše vrijeme, ako je opće pravilo da vjera kod ljudi slabi kako se primiču smutnje i predznaci Sudnjeg dana. Mislim da je od razloga slabosti bratskih veza u našem vremenu nedovoljno poznavanje njegovih značenja. Zbog toga ću navesti nekoliko primjera ispravnih prethodnika koji govore o ovoj temi, a na nama je da greške u pojimanju bratstva ispravimo kako ne bismo bili od onih o kojima govori prethodni hadis.

Omer, r.a., je rekao: ″Ako vam Allah, dž.š., podari da zavolite brata muslimana, ustrajte u tome.″ Također se spominje da bi Omer, r.a., u noći spomenuo čovjeka, te bi odmah nakon klanjanog sabah namaza otišao kod njega i kada bi ga sreo zagrlio bi ga. Ibn-Mes’ud, r.a., kada bi izašao među svoje drugove rekao bi im: ″Vi mi otklanjate moju tugu.″

Za Ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je rekao: ″Najdraži mi je onaj brat koji kada ga vidim zagrli me, a kada nisam kod njega nađe mi razlog za moje odsustvo.″

Jedna od stvari koje upućuju na bratsku ljubav Omera, r.a., prema Ebu Bekru jeste da ga je često ljubio u glavu.″

Neki su primijetili da Alija, r.a., jednu odjeću oblači češće od druge pa su ga upitali za to, a on je rekao: ″Ovo mi je dao moj prisni prijatelj Omer ibn Hattab.″

Nakon što je ubijen Zubejr, r.a., sreo je ashab Hakim ibn Hizam, r.a., njegovog sina Abdullaha i pitao ga: ″Koliko je moj brat ostao dužan?″ Abdullah je rekao: ″Dva miliona.″ Tada je Hakim rekao: ″Ja ću vratiti za njega milion.″

Jedne prilike prijatelj Hasana el-Basrija je ušao kod njega i našao ga da spava. Kod njegove glave bila je korpa s voćem, otvorio ju je i počeo je jesti. Hasan el-Basri je primijetio čovjeka kako jede te rekao: ″Allah ti se smilovao, tako mi Allaha ovo rade samo pravi prijatelji.″

Rekao je Ebu Huldeh: ″Došli  smo ja i Abdullah ibn Avn kod Ibn Sirina, a on nas prihvati i reče: ‘Ne znam čime da vas počastim, obojica imate i hljeba i mesa’. Zatim je donio med sa saćom, počastio nas i rekao: ‘Primijetio sam da vi ovo nemate u vašim kućama.’”

Rekao je Muhamed ibn Vasi’: ″Nije dobro družiti se sa ljudima koji se prejedaju, jer oni u takvom stanju jedni druge odvraćaju od rada za ahiret.″

Bilal ibn Sead el-Eš’arij je često govorio: ″Brat koji kada te sretne podsjeti te na ahiret bolji je od onog koji kada te sretne dadne ti dinar.″

Talha ibn Musarif je kada bi sreo Malika ibn Mugavela rekao mu: ″Susret s tobom mi je draži i slađi od meda.″

Rekao je Ibn Ujejneh: ″Čuo sam Mesavira el-Verak da se zaklinje Allahom i kaže: ‘Nisam rekao niti jednom čovjeku da ga volim u ime Allaha pa da mu uskratim nešto od dunjalučkih stvari.’″

Pitao je Ebu Džafer Muhamed ibn Alijj svoje drugove: ″Da li neko od vas stavi ruku u džep svog brata i uzme šta hoće″, rekli su: ″Ne″, tada je on rekao: ″Niste prava braća kao što to tvrdite.″

Od primjera iskrenog bratstva kod učenjaka jeste i primjer Ibn Tejmije i Džemaludina el-Mizzija, da im se Allah smiluje. Džemaludin el-Mizzi je poprimio mnogo osobina od Ibn Tejmije, te je veći dio svog života proveo s njim.

Džemaludin el-Mizzi je bio iskren prema Ibn Tejmiji, u njemu je imao divan uzor, često je bio izložen neugodnostima, bio je zatvaran nekoliko puta, te mu nije bilo dozvoljeno da drži predavanja. A kada je postavljen za direktora škole ″Darul-hadis el-Ešrefijeh″ u Damasku mnogi su mu postavljali razne spletke. Kada je šejhul-islam Ibn Tejmije preselio na ahiret bio je zatvoren u Damasku i nije bilo dozvoljeno da mu ulazi iko osim prisnih prijatelja, od kojih je bio i El-Mizzi. S druge strane Ibn Tejmije se puno oslanjao na šejha Mizzija, pa tako kada je Ibn Tejmije izašao iz zatvora 709. h.g. u Kairu, držao je predavanja šireći znanje, te je zatrebao nešto svojih knjiga iz Šama, pa je napisao svojoj porodici da mu pošalju dio knjiga, a da im u izabiru knjiga pomogne Džemaludin el-Mizzi. Ibn Kesir kaže da je razlog tome što on zna koje knjige treba Ibn Tejmije.
Kada je El-Mizzi postavljen za direktora škole ″Darul-hadis el-Ešrefijeh″ u Damasku 718. h.g. šejh Ibn Tejmije se obradovao te rekao: ″Po uvjetu vakifa, od osnivanja ove škole niko nije preuzeo odgovornost preči od njega.″ Uvjet vakifa je bio da se da prednost onome koji ima i prenosi znanje nad onim koji samo prenosi znanje. Ovim riječima Ibn Tejmije mu je dao prednost nad mnogim učenjacima koji su bili na toj poziciji prije njega kao što su Ibn Salah, Ebu Šameh i Nevevi. Kao i to da je Ibn Tejmije lično izveo Mizzija iz zatvora.

Ove priče su jedan veliki razlog koji nas treba navesti na razmišljanje o našem stanju. Možda je jedan od razloga slabosti omladine slaba bratska ljubav između njih, pa pogledajmo draga braćo gdje smo mi u svemu ovome i gdje je naša stvarnost. Molim Allaha da nam popravi naše stanje, osnaži naša srca,a zaista je On Taj Koji prima dove.

Preveo: Mahir Dervić
Islamski Univerzitet, Medina