I suza je dova.
I uzdah.
I onaj gutljaj što u grlu zastane.
I duša, kad u tebi vrisne...
I ona je dova.
Dova je tuga. 
Dova je stisak u prsima.
Dova je iskušenje.
Dova je kad digneš ruke, i samo plačeš,
nemajuć' riječi za Onoga koji te i tako razumije. 
Nečujnu. 
Umornu od dunjaluka i njegove prokletinje.

Azra Durmić Begović