Naučno je dokazano da ljudi koji plaču uz filmove imaju visok nivo endorfina, oksitocina, odnosno hormona sreće.  Taj iskreni plač je odbrambeni mehanizam protiv najveće bolesti današnjice – depresije. Plakanjem se uveliko luči hormon sreće, a suzbija hormon stresa – kortizon. 

Jeste li ikada igdje pročitali da su velikani ummeta patili od depresije, stresa, anksioznosti? Nikada! A znamo da je imam Buhari klanjao noćni namaz i cijelu noć plakao. Ebu Bekr je bio istinski bogobojazan čovjek i mnogo je iz pobožnosti plakao. Ibn Sirin je rekao: “Nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne znamo nikoga da je toliko plakao u namazu kao Ebu Bekr.”  

Zapitamo se otkud te suze, zar ne? 

Također, depresija je usko povezana sa džinima. Zbog toga Allah daje suze kao lijek vjernicima. Uzvišeni Allah u Kur’anu kaže: “Mi objavljujemo u Kur’anu ono što je lijek i milost vjernicima, a nevjernicima on samo povećava propast.” (El-Isra, 82) 

“Pravi vjernici su samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se riječi Njegove kazuju, vjerovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.” (El-Enfal, 2) 

– Ne mogu se zasititi Allahovog govora, namaza, zikra, ibadeta. Ovo se odnosi na taj osjećaj da čovjek toliko treperi u ibadetu dok ne pusti suzu. 

Zatim, Allah kaže: “I padaju licem na tle plačući, i on im uvećava stahopoštovanje!” (El-Isra, 109) 

U ovom ajetu Gospodar opisuje vjernike koji iz strahopoštovanja i ljubavi prema svome Stvoritelju padaju na sedždu i – plaču. 

Zaista, ne mogu svi ljudi plakati. Suze su poseban fadilet. Suzama Gospodar časti samo Svoje iskrene robove... 

Prenosi se da su ljudi došli kod Hasana el-Basrija po savjet. Ali, je šejh šutio i ljudi su šutjeli. Nakon nekog vremena, on zaplaka, pa i ostali ljudi počeše plakati. 

Tuđi hal duše prenosi se na ostale duše. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, znao je svačiji hal, čim bi nekoga pogledao. 

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Sedmerica će biti u Allahovom hladu kad drugog hlada osim Njegovog neće biti: pravednog vladara, mladića koji je odrastao u pokornosti Allahu, čovjeka čije je srce bilo vezano za džamiju, dvojicu ljudi koji su se zavoljeli u ime Allaha, i radi Njega se sastajali i rastajali, čovjeka koga je ugledna i lijepa žena pozvala na blud, a on joj odgovorio da se boji Allaha, čovjeka koji je dijelio sadaku tako da desnica ne zna šta je udijelila ljevica, i čovjeka koji se iskreno sjeti Allaha, pa mu oči zasuze.” (Buhari) 

Da bismo postigli da budemo jedni od onih koji će moći pustiti suzu, iskrenu suzu, kad se spomene Uzvišeni Allah, treba da iza nas bude što više dobrih djela: puno ibadeta, zikra, posta, sadake, dobrovoljnih namaza, tajnih djela za koja će samo Gospodar znati, treba da se klonimo grijeha, jer grijesi uništavaju srce. 

U jednoj predaji navodi se: “Jednog dana Poslanik, sallallahu alejhi se sellem, držao nam je govor od kojeg su se srca stegla i od kojeg su oči suzile, pa smo rekli: ‘Poslaniče, šta nam to tako nježno govoriš kao da si posljednji put s nama, kao da nas ostavljaš? Oporuči nam nešto čega se trebamo pridržavati!’”, pa im je uputio savjete od velike važnosti, a najvažniji savjet koji im je tom prilikom uputio jeste bogobojaznost. Dok im je ovo govorio, ashabi su plakali. I plakali. I plakali. 

Jednog dana, dok je s njima sjedio u džamiji, govorio je: “O moji drugovi, vrijeme našeg rastanka se približilo. Ja osjećam da odlazim od vas i da napuštam ovaj svijet. O moji drugovi, nikada nikoga nisam htio povrijediti, ni riječima ni djelom, pa ako ima neko ko misli da mu nešto dugujem, na bilo koji način, neka se javi.”
Tada se javlja ashab po imenu Ukkaša i govori mu: “Meni duguješ tri dirhema”, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio Aliji da donese tri dirhema i da dadne Ukkaši. Potom Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponovo upita ima li još neko da mu je nešto ostao dužan i opet se javlja Ukkaša i govori da hoće da Poslaniku vrati jedan udarac, ali na gola prsa, pa se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, skida i otkriva svoja mubarek prsa da ga Ukkaš udari. Ashabi plaču, bune se. Jecaju. Poslanik u smrtnim mukama, a ashab hoće da ga udari. 

Ali, tada se Ukkaša baci u zagrljaj Poslaniku ljubeći njegova mubarek prsa dok ga drugi nisu odmaknuli. “Ovo je moja želja bila, da se naljubim tvojih mubarek prsa”, rekao je uplakano. Znao je da ta mubarek prsa više neće vidjeti. Resulullah odlazi. 

Jednom prilikom Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedio je sa Ebu Bekrom pa je rekao: “Uzvišeni Allah dozvolio je Svome robu da izabere dunjaluk ili ono što je kod Njega”, pa je Ebu Bekr počeo da plače, znao je da se približilo vrijeme rastanka. 

Ashabi su bježali od pomisli da će se rastati od Resulullaha. Zamislite jednog Omera koji govori: “Ko mi kaže da je Poslanik umro, sasjeći ću ga sabljom!” Kako su ga samo voljeli! Ima još mnogo predaja u kojima se govori o tome da bi im Poslanik govorio, a oni bi plakali. 

Ali, evo završit ćemo sa jednom predajom koju bilježe Buhari i Muslim, u kojoj se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jedne noći sanjao Džennet. U tom snu vidio je jedan dvorac i pored Dvorca jednu ženu kako abdesti. Poslanik upita čiji je dvorac i dobi odgovor da dvorac pripada Omeru. Poslanik se odmah okrenu od te žene da je ne gleda. Kad je to ispričao Omeru, on odmah poče plakati, od sreće i radosti, Allah mu pripremio mjesto u Džennetu. 

– Omere, zašto plačeš? Raduj se, Omere! 

– Allahov Poslaniče, a zašto si se okrenuo od tog dvorca? 

– Omere, sjetio sam se koliko si ti ljubomoran na svoje žene. 

Omer poče još više plakati, pa reče: “Poslaniče, zar na tebe da budem ljubomoran? Sve moje pripada tebi!” 

Zamišljajte Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, to je jedan od načina da razmekšamo svoja srca! 

Molim Allaha da budemo od onih koji puno plaču, da budemo od onih koji su mehkog srca, da budemo od onih koji osjećaju slast u ibadetima! 

Allahumme amin! 

 Iz predavanja hfz. Alije Rahmana 

Za muslimanku.org pripremila i uredila Edina R.